Jednog popodneva tokom meseca marta imao sam poziv iz prestonice. Lice koje me je pozvalo predstavilo se kao sudija cetvrtog opstinskog suda u Beogradu. Prezime sam mu zaboravio. U par suvoparnih recenica obavestio me je da sam tuzena strana u predmetu tuzbe koju je podneo cacanin Branko Delic, zbog dela klevete. Zamolio me je da mu dam tacnu adresu radi poziva za raspravu, sto sam i ucinio iako mi je bilo sumnjivo da institucija ne moze da dodje do moje adrese koja mi je zvanicno zavedena u licnoj karti. Objasnjavo je da cu na taj nacin izbeci neprijatnosti privodjenja od strane policije, sto mi je nateralo da se nasmejem. Takve pretnje deluju smesno iskusnom vuku koji je godinama vodio borbu sa organima gonjenja. Zacudo nije me pitao zasto se smejem?

             Posle izvesnog vremena zaista sam dobio poziv za sudjenje, ali ne i primerak tuzbe. Zbog te pravne greske, bio sam prinudjen poslati dopis i predociti im gresku, koja je u narednom pozivu ispravljena.

            O cacanskom kontraverznom biznismenu Branku Delicu, poznatijem po nadimku Drkela, koji je vlasnik poznate kladionice "Brazil", zaista sam objavio nekoliko tekstova u dnevnom listu "Gazeta" koji je krajem godine ugasen! Sto se tice same tuzbe isti se nece mnogo radovati, a ono sto me je u citavoj ovoj prici iznenadilo jeste zahtev tuzioca sudu da izvrsi uvid u moju kaznenu evidenciju. Starim blogerima sam otkrio svoju proslost koja se u kriminalnim krugovima moze smatrati "biografijom koja zasluzuje postovanje", ali takav zahtev podnet od sitnog kriminalca koji se u mladosti bavio provalama u kioske i samousluge, a osudjivan je i za gnusan zlocin silovanja, zaista izaziva mucninu! Bice, da je kao novokoponovani tajkun koji se moze svrstati na listu dvadeset najbogatijih ljudi Srbije, umislio da mu veliko bogatstvo steceno na sumnjive nacine, moze izbrisati mrlje iz proslosti. Ipak, on vec decenijama vedri i oblaci cacanskim krajem, sponzorisuci lokalne politicare koji mu cine nezakonite ustupke, cacanskim pravosudjem, koje ne sme da izvrsava donete presude protiv tajkuna, pa navedene zalosne cinjenice, jesu bitan faktor koji ga je naveo da uobrazi kako je nedodirljiv!

                    Polemisuci nedavno sa jednim kolegom na temu tuzbe isti mi je rekao - Pa dobro, da je o njemu pisao neki drugi novinar taj bi verovatno bio prebijen. Tebe moze samo da tuzi! -

              Voleo bih da se varam, ali iskustvo mi govori da sam u pravu kada kazem da u Srbiji dobre stvari nemaju aktivnu podrsku, da dobra zelja nailazi na daleko veci broj prepreka na putu ostvarenja, od rdjavih...

               Posle dve godine cekanja danas se mogu pohvaliti da su moji zapisi iz zatvora pretoceni u knjigu. Zapisi u formi memoara izasli su u izdanju cacanskog IP "Legende". Auteticnost je osnova koja ovu knjigu svrstava u svedocanstva o jednom vremenu, sistemu koji jos uvek traje u svim sferama negativnog bitisanja!

               Recezent knjige, poznati novinar i publicista Marko Lopusina je izmedju ostalog zakljucio : "Hronologija beznadja je kao ispovedaonica u kojoj se mogu cuti kazivanja o batinama, mucenjima, maltretiranju i o institucionalizovanom drzavnom unistavanju ljudi u vremenu koje se naziva modernim...."

                 Voleo bih da mogu darivati neku knjigu koja me je opet odvela u minus jer sam morao ispostovati osobe, prijatelje koji se i dalje nalaze na izdrzavanju kazne zatvora, tako da sam ovih dana na adrese srpskih kazamata poslao 39 primeraka.

                   Ukoliko neko od Vas odluci da naruci knjigu to moze uciniti na sledece brojeve telefona - 032 348 648 / 348 797 IP "Legende".

                    Takodje bih Vas molio da radnicima izdavacke kuce ostavite svoje podatke i napomenete da ste moji prijatelji sa bloga. Cinice mi cast da napisem posvetu, jer niko od nas ne zna sta ce se dogoditi kroz neki minut. Mozda vec sutra budemo na istoj strani, na braniku osnova covecnosti!

              Rukovodjen iskustvom sa gradskim vlastima u Cacku i Kragujevcu, nisam imao vere da ce rukovodstvo opstine Gornji Milanovac biti azurnije prema Inicijativi za borbu protiv narkomanije! Angazovanoscu kolege novinara iz tog gradica, Petra Jeremica, brzo sam stupio u kontakt sa predsednikom skupstine opstine, gospodinom Mihajlom Vuceticem. Krajem septembra meseca 2008. godine predali smo Zahtev SO Gornji Milanovac, i tog dana obavili razgovor sa predsednikom Vuceticem koji nas je primio u svom kabinetu! Tokom razgovora Vucetic nam je obecao da ce uciniti sve sto je u njegovoj moci da se Inicijativa nadje sto pre pred odbornicima SO. Delovao je uverljivo, kao uostalom i svi drugi predstavnici vlasti sa kojima smo razgovarali, ali kao sto na pocetku rekoh, nisam imao vere da ce se reci pretvoriti u dela!

              Proslo je tek neki oko desetak dana kada sam obavesten da su odbornici SO Gornji Milanovac zdusno podrzali Inicijativu za borbu protiv narkomanije! Bio je to 3. oktobar prosle godine, koji cu pamtiti po neocekivanom ozbiljnoscu lokalnih vlasti u tom gradicu, koji su prvi u Srbiji podrzali Inicijativu!

              Zahtev za podrsku Inicijativi za borbu protiv narkomanije uputili smo na adresu predsednika skupstine grada Sase Milenica, 23. septembra 2008. godine. Slutnja da Zahtev nece naici na razumevanje gradskih vlasti potkrpljena je iskustvom iz propalih pokusaja da animiramo gradske vlasti u Kragujevcu da se pozabave ovim problemom. Sticajem okolnosti u prvim pokusajima gospodin Milenic nije bio na ovako vaznoj funkciji, ali smo upuceni na njega. U prvi mah, delovao je spremno podrzati kulturno umetnicki protest i animirati svoje nadredjene da iz kase izdvoje 20.000 dinara kako bi Protest bio odrzan pod pokroviteljstvom gradske vlasti. Posle nekoliko formalno obavljenih telefonskih razgovora gospodin Milenic je prestao da se javlja na nase pozive sto je znacilo da od pomoci grada Kragujevca nema nista. To se desavalo tokom 2007. godine, a u medjuvremenu gospodin je postao predsednik SG i narodni poslanik poznat po potrebi prebrojavanja kuglica na brojanici za poslanickom klupom.

           Kada je postalo ocigledno da se nece zaloziti za usvajanje zahteva Pokret Volim Srbiju obratio se zvanicnim dopisom gradonacelniku Veroljubu Stevanovicu. U dopisu smo zahtevali da kao prvi covek grada stane iza Inicijatiove i ucini sve sto je u njegovoj moci da se Zahtev sto je pre moguce nadje pred odbornicima SG. Umesto njega odgovorila nam je Zorica Tomovic u svojstvu sekretara koja nam je nakon telefonskog razgovora poslala i odgovor u kojem se istice da Zahtev mora proci kroz uobicajnu birokratsku proceduru. Prepiska sa gospodjom Tomovic se odigrala polovinom novembra prosle godine.

Pre nekoliko dana dobili smo nezvanicnu informaciju da se Inicijativa nece naci pred odbornicima SG Kragujevca odlukom gradske komisije koja se bavi bolestima zavisnosti. Naime, famozna komisija smatra da za tim nema potrebe jer grad ima svoju Komisiju koja se bavi problemom narkomanije!

                Pokretanje Inicijative za borbu protiv narkomanije zapocelo je predavanjam zahteva na adresu Predsednika skupstine grada. Zahtev je predat 16.07.2008. Pre predavanja akta obavio sam vise razgovora sa Predsednikom skupstine Veljkom Negovanovicem (SPS) koji me je uveravao da ce nas zahtev biti tacka dnevnog reda vec na prvoj sednici SG. Prva sednica je prosla, zatim druga, a za njom i treca, pa je usledila kriza koju je izazvala susa, sto je proslog leta primoralo lokalnu vlast na uvodjenje privremenih mera restrikcija vode. Mora da sam bio previse dosadan pa mi je tokom jednog telefonskog razgovora Predsednik rekao - Jacovicu, vidis da imamo precih problema! Ne kazem da je narkomanija manje bitan problem ali bice na dnevnom redu na nekoj od narednih sednica skupstine. -

               Posle tog razgovora bilo mi je jasno da Inicijativa nece krenuti iz Cacka kako smo ocekivali, niti da ce njena potonja istorija kliziti glatko, kao podmazana! Prestao sam da ga zivkam...

               Sa pokretanjem Inicijative bio je upoznat vlasnik lokalnog lista Cacanske novine, Stojan Markovic, a kako je aktivan i kao odbornik u SG Cacka, preuzeo je na sebe obavezu da ucini sve sto je u njegovoj moci da se ona nadje na dnevnom redu skupstine.

               Na zahtev odbornika gradskog odbora Liberalno demokratske partije, Inicijativa za borbu protiv narkomanije nasla se pred odbornicima skupstine grada Cacka kao dopunska tacka dnevnog reda. U roku od 10 minuta Inicijativu su podrzali zdusno svi odbornici, bez obzira na stranacku pripadnost.

              Sednica je odrzana 13. novembra prosle godine, i skupstina grada Cacka nije prva lokalna vlast u Srbiji koja je podrzala Inicijativu za borbu protiv narkomanije...